Nesuglasice koje se javljaju na većini radnih mesta uglavnom su posledica suprostavljenih ciljeva, stavova, kao i interesa. Sukobi su prirodan deo i svojstveni su ljudskoj prirodi, a mogu se javiti u svim sferama života. Mogu imati poslovni, privatni, politički ali i društveni oblik. Za pojedinca je veoma važno da nauči kako da se nosi sa različitim sukobima, i da vremenom nauči da ih rešava. Potrebno je da naučite da pročitate znakove komunikacije, kako one verbalne tako i neverbalne, ali i da pokušate da razumete i druge strane koje se nalaze u sukobu.
Kontrola emocija i smirenost u ovakvim situacijama je neophodna, ali i posedovanje različitih veština. Ove veštine spadaju u menadžerske veštine koje su preko potrebne, jer svaka nesuglasica koja se ne rešava pretenduje da stvori neprijatno radno okruženje, što direktno utiče na produktivnost. Sve se ovo vremenom širi i na ostale zaposlene, pa mnogi dobri radnici napuštaju svoja radna mesta, zbog nemogućnosti da se izbore sa sve lošijom atmosferom na poslu.
Šta dovodi do nesuglasica?
Mnogobrojni su faktori koji mogu dovesti do sukoba na nekom radnom mestu. Nesporazumi i nesuglasice često postaju svakodnevnica, a isto tako često se kaže nešto u afektu, što inače se nikada ne bi reklo i što se ne misli. Nestabilno okruženje, sve veća i jača konkurencija, kao i lneprestana digitalizacija, samo su neki od uzroka nesuglasica na radnom mestu. U današnjem poslovnom svetu postoji potreba za neprekidnim usavršavanjem, kao i za neprestanim inovacijama, što takođe može dovesti do sukobljenih strana u nekoj kompaniji.
Često u takvim slučajevima, konstruktivno i asertivno komuniciranje padne u zaborav, a odnosi postanu hladniji i sve zaoštreniji. Naravno, u takvim okolnostima nije zdravo raditi, jer takva situacija stvara dodatnu napetost i stres svim radnicima, a tenzija nikako ne može biti dobra i motivišuća sila za produktivnost.
Relacije na kojima nastaju sukobi
Na svom radnom mestu možete doživeti sukob sa menadžerom, kolegama, ali i klijentom. Ovo su individualni primeri konflikata. Ali isto tako do nesuglasica ili sukoba može doći i između grupa u jednom kolektivu, kao što je na primer sukob radne snage sa jedne strane, i nadređenih, odnosno menadžmenta na drugoj strani.
Oduvek je postojala neravnoteža moći između menadžera i podređenih radnika, pa je i očekivano da će u nekoj kompaniji sukobi izbijati na ovoj relaciji. Ovde je potrebno razumevanje obe strane, ali i strpljenje pa će onda i brže doći do rešenja problema. Do sukoba među kolegama može doći zbog različitih navika ali i stilova u radu. Česti su sukobi na radnom mestu zbog kulturoloških razlika ali i nekih predrasuda među saradnicima. Nejasna komunikacija često dovodi do sukoba između prodavaca i kupaca, ali i nerealna očekivanja neke od strana.
Primeri konflikata na radnom mestu
Na poslu možete imati nesuglasice sa kolegom ili kolegama, i to u vezi obaveza i zaduženja, kao i načina na koji će neki projekat biti završen. Pokušajte da ne reagujete agresivno, jer ćete na taj način još više produbiti sukob, već pokušajte da se dogovorite uz asertivno komuniciranje. Asertivna komunikacija pomaže da se iznese mišljenje jasno i glasno, ali na lep način i uz argumente. Najbolje je da sve strane iznesu argumente i alternative, i da na kraju zajedno dođu do nekog komrpomisnog rešenja, kojim će svi biti zadovoljni.
Svako od zaposlenih može imati neki svoj pogled kako bi projekat trebao da se realizuje, ali svako može doprineti svojim radom i na taj način će se sukob rešiti. Kada su u pitanju primeri konflikata, oni mogu biti i konstruktivni i izroditi mnoga dobra rešenja, jer se mogu kombinovati ideje koje imaju sve strane. Mnogi primeri konflikata koji se javljaju na radnim mestima mogu biti odlična prilika za usvajanje novih znanja ali i za lični rast.
Procesi za nalaženje rešenja
Da bi se sukob uspešno rešio potrebno je proći kroz određene procese, a to su:
- Priznavanje svih strana da sukob postoji,
- Dogovor svih strana da se radi na pronalasku rešenja ,
- Spremnost na kompromis i opominjanje zaposlenih koji se ne trude da smire nastali sukob,
- Ulaganje napora da se razume druga strana, bilo da je u pitanju pojedinac ili neka grupa,
- Promene od strane svih učesnika kako bi se smanjila negativna osećanja,
- Posredovanje treće strane u sukobu, kao što su menadžeri ili zaposleni u ljudskim resursima,
- Blagovremeno prepoznavanje onoga što je okidač za sukob,
- Ukoliko dođe do sporazuma, onda je neophodno pratiti kakav će to uticaj ostaviti na sve sukobljene strane.
Često nije potrebno uključiti sve ove procese kako bi se rešio neki konflikt na radnom mestu, ali isto tako postoje situacije koje zahtevaju da se prođe kroz sve ove procese.
Leave A Comment