Skladištenje stvari kao praktičan način za bolju organizaciju i uređen prostor nije ranije bila tema o kojoj se mnogo razmišljalo. Naprotiv, decenijama unazad, težilo se tome da domovi budu što „puniji“.  Više stvari, što više nameštaja, što više detalja. Regali od poda do plafona, masivni ormani i komode, pretrpani tanjirima, knjigama, suvenirima i porodičnim fotografijama, bili su obavezan deo svakog doma.

Kupovina novog nameštaja i dodatnih elemenata smatrala se ulaganjima koja su govorila o stabilnosti i statusu porodice. Neke komade nameštaja, čak su nasleđivale i generacije.

Minimalizam je u to vreme bio gotovo stran koncept, a često i sinonim za nedostatak sredstava. Ako neko nije imao celu garnituru i trosed, dvosed i fotelje ili kompletan set polica u dnevnoj sobi, smatralo se da nije u mogućnosti da priušti ono što je tada bilo standard.

U prošlosti su domovi ličili na prostorije za skladištenje stvari

Prostori su bili funkcionalni, ali su često delovali skučeno i opterećujuće. Zato sad mlađi ljudi komentarišu da su dnevne sobe iz 80-ih nalik magacinima za skladištenje stvari.

S vremenom, kako su životni stilovi postajali brži, a prostori manji, ljudi su počeli da se preispituju šta je zaista važno. I, danas su trendovi potpuno drugačiji.

„Manje je više“ postalo je pravilo savremenog enterijera. Minimalizam se više ne doživljava kao znak nemaštine, već kao izraz sofisticiranog ukusa i praktičnosti. Umesto masivnih regala, biraju se jednostavne police; umesto pretrpanih fioka, stvari se organizuju pažljivo i racionalno.

Međutim, gde onda sa svim tim predmetima koje želimo da zadržimo, ali ih ne koristimo svakodnevno –  sećanjima u obliku porodičnih albuma, sezonske garderobe, sportskih rekvizita i sličnih stvari kojima nije mesto u dnevnoj sobi ili ormanima koje svakodnevno koristimo. U tom trenutku na scenu stupa usluga skladištenja stvari, kao praktičan način da rešimo problem viška, a da se pritom ne odričemo stvari koje nam znače.

 Skladištenje nije samo praktično rešenje, već i strateški potez koji donosi bolju organizaciju i uređen prostor. Omogućava vam da sačuvate vrednosti prošlih vremena dok uživate u slobodnijem i funkcionalnijem okruženju. To je spoj modernih trendova i potrebe da se očuva sve ono što nam je drago, a bez kompromisa između praktičnosti i emocija.

Višak stvari – teret ili uspomene?

Svi smo se, barem jednom, našli u dilemi šta da radimo sa stvarima koje zauzimaju prostor, ali zauzimaju i posebno mesto u našem srcu? Možda je to stari sto koji je nekad krasio kuhinju vaših roditelja, fotelja u kojoj ste čitali prve knjige, ili vitrina puna staklarije i uspomena na prošla vremena. Život nas, međutim, stalno gura napred, tražeći da se prilagodimo, oslobodimo prostor, i napravimo mesta za nešto novo.

Ta unutrašnja borba, između praktičnosti i nostalgije, nije nimalo laka. Na jednom kraju stoji potreba za urednim, prostranim prostorom koji nas oslobađa, a na drugom kraju stoji priča o onome što je prošlo, ljudima koje smo voleli, momentima koji su nas oblikovali. Kako se odvojiti od nečega što nas podseća na bezbrižne dane detinjstva ili na dom koji smo nekad zvali svojim? Da li upadamo u krizu identiteta ako odbacimo sve te stvari?

Kutije sa stvarima

Odricanje ne mora biti jedini izbor

Umesto da uspomene bacimo, možemo ih sačuvati. Privremeno skladištenje stvari pruža tu dragocenu mogućnost – vaše stvari ostaju sačuvane, sigurne, dok vi pravite korak napred. Stari ormari, komode, pa i sitnice poput porodičnih albuma, ogromnih biblioteka, nisu teret, već deo naše prošlosti koja nas povezuje s onim što jesmo.

Naravno, nisu sve stvari podjednako značajne. Ima onih koje jednostavno nisu potrebne, onih koje nas sputavaju više nego što nas raduju. I tu je još jedna borba, kako prepoznati razliku? Kako otpustiti ono što više nema smisla, a sačuvati ono što nas čini srećnim? To je možda jedan od najtežih zadataka, jer nije uvek lako odvojiti emocije od praktičnosti.

Ali život je jedan, i ne treba ga trošiti na pretrpane sobe i nerazrešene dileme. Neka vaš dom bude mesto komfora, topline i mira, a ne poligon za skladištenje svega što nosi prošlost. Ipak, ne morate se odreći uspomena da biste stvorili prostor za sadašnjost. Sačuvajte ono što volite, sigurno i bezbedno, dok svoj život organizujete onako kako vam najviše odgovara.

Na kraju, važno je pronaći ravnotežu. Stvari su tu da nas podsećaju na ono što smo prošli, ali nas ne bi smele sprečavati da idemo napred. Život u komforu ne znači odricanje od uspomena – već stvaranje prostora za one koje tek dolaze.

Zaključak:

Neke uspomene su previše dragocene da bi se zaboravile, ali to ne znači da moraju da opterećuju vaš svakodnevni prostor. Stari albumi, nameštaj koji pamti generacije, sitnice koje mirišu na prošlost, sve to čini deo onoga što jesmo. Ipak, da bismo stvorili mesto za nove priče i trenutke, ponekad je potrebno pronaći ravnotežu između sećanja i prostora.

Uz uslugu skladištenja stvari, možete sačuvati sve što vam je drago. Vi odlučujete o vremenskom periodu skladištenja stvari! Važno je znati da skladišta primaju i individualne predmete, ali i kompletan kućni sadržaj.

Razmislite, pozovite agenciju za skladištenje i oslobodite svoj životni prostor nepotrebnih stvari.