U svakodnevnom životu često dolazi do raznih povreda i nezgoda koje mogu imati ozbiljne posledice. Takve situacije često zahtevaju naknadu štete zbog fizičkog bola, emocionalnog stresa ili čak gubitka prihoda, što ponekad vodi ka sudskim procesima.

Naknada štete je pravo svakog ko pretrpi materijalnu ili nematerijalnu štetu, bilo da je reč o saobraćajnim nezgodama, povredama na javnim mestima, nezgodama na poslu, ujedima pasa lutalica ili drugim neočekivanim situacijama.

U ovom tekstu objašnjavamo šta je naknada štete, u kojim slučajevima se može ostvariti i ko na nju ima pravo.

Ko sve može da traži naknadu štete i šta taj pojam znači?

Pravo na naknadu štete obuhvata različite situacije, bilo da je reč o materijalnoj šteti, duševnom bolu, povredama na javnim mestima, ili je u pitanju povreda na radu ili, na primer, ujed psa. Ovaj postupak uređen je Zakonom o obligacionim odnosima.

Da bismo razumeli kako funkcioniše naknada štete, prvo treba objasniti pojam same štete prema Zakonu.

Šteta se deli na:

• Materijalnu štetu, koja podrazumeva umanjenje imovine oštećenog lica.
• Nematerijalnu štetu, koja uključuje fizički bol, psihičke patnje ili strah.

Osnovi za odgovornost za nastalu štetu mogu biti različiti:

1. Lična odgovornost, kada je neko kriv za svoje postupke.
2. Odgovornost za tuđe postupke, kao što su roditelji odgovorni za štetu koju prouzrokuje njihovo dete.
3. Objektivna odgovornost, koja se javlja kada štetu izazove opasan predmet ili rizična aktivnost.

Prema Zakonu, osoba koja nanese štetu drugome dužna je da je nadoknadi. Cilj je da se situacija što je moguće više vrati u stanje pre nego što je šteta nastala. Postupak uključuje podnošenje tužbe za ostvarivanje prava na naknadu.

Koje su najčešće situacije za naknadu štete?

Naknada štete predstavlja pravni mehanizam koji omogućava oštećenim osobama da ostvare finansijsku kompenzaciju.

Postoji nekoliko različitih situacija u kojima se ovo pravo može ostvariti:

• Naknada za povredu na radu: Zakon nalaže poslodavcima da obezbede zaštitu zaposlenima u slučaju povrede na radu ili profesionalnih bolesti. U ovim situacijama, naknada obuhvata medicinske troškove, nadoknadu izgubljene zarade i kompenzaciju za trajne posledice.
• Naknada za povrede u saobraćaju: Bilo da ste vozač, putnik ili pešak, imate pravo na naknadu štete ukoliko dođe do povrede u saobraćaju. Ona obuhvata troškove lečenja i druge gubitke nastale zbog saobraćajne nezgode na javnim mestima.
• Naknada zbog ujeda psa: Kod ujeda psa, naknada zavisi od toga da li je pas lutalica ili ima vlasnika. Lokalna samouprava odgovorna je za štetu od pasa lutalica, dok vlasnik psa snosi odgovornost za povrede izazvane njegovim ljubimcem. Naknada može pokriti medicinske troškove, bol i gubitak zarade zbog oporavka.
• Naknada za povrede na javnim mestima: Ako se povredite na javnom mestu – padnete na neobezbeđenim prostorima ili na neočišćenim trotoarima – imate pravo na naknadu. Ovo uključuje fizičke povrede, troškove lečenja i druge gubitke povezane sa povredom.
• Naknada za fizičku i duševnu bol: Naknada za fizičku i duševnu bol uključuje kompenzaciju za patnje nastale usled povreda, trajnih posledica ili narušenog izgleda.
• Naknada zbog izgubljene zarade: Ako niste mogli da radite zbog povrede ili bolesti, imate pravo na nadoknadu izgubljene zarade tokom perioda oporavka.

Svaka od ovih situacija ima posebne pravne uslove, ali je cilj isti – osigurati da oštećeni dobiju pravičnu kompenzaciju za pretrpljenu štetu.

Do kada se može podneti tužba za naknadu štete?

Rokovi za podnošenje tužbe za naknadu štete regulisani su Zakonom o obligacionim odnosima. Oštećena strana ima pravo da tužbu podnese u roku od tri godine od trenutka kada sazna za štetu i njenog počinioca. Međutim, postoji i krajnji, apsolutni rok od pet godina od dana nastanka štete, bez obzira na saznanje, nakon kojeg pravo na naknadu zastareva.

U slučajevima kao što su povrede na ulici ili javnim mestima, rok za tužbu se računa od trenutka događaja, jer se smatra da je tada oštećeni postao svestan štete.

Da biste zaštitili svoja prava, neophodno je da podnesete tužbu u zakonskom roku od tri godine. Kada se tužba podnese, zastarelost se prekida.

Ako tuženi ne izvrši dobrovoljnu isplatu nakon pravosnažne presude, oštećeni može da pokrene postupak prinudnog izvršenja. Pravosnažna presuda zastareva deset godina od dana kada je doneta.