Kad krenete u poduhvat zvani sadnja bašte, pored volje najbitnije je da imate pripremljen plan. Planirajte koje ćete biljke saditi, kao i kakav će im biti konačan raspored. Kada planirate raspored, važno je i na kojoj lokaciji ćete saditi. Bilo bi dobro da prvo odnesete zemljište na analizu, kako biste videli da li je tlo uopšte pogodno za bavljenje baštovanstvom. Takođe, nakon testiranja možete dodatno obogatiti zemljište kako bi vam sve što zasadite i dalo plodove. 

Na odabranoj lokaciji mora imati dovoljno sunčeve svetlosti u toku dana, a to znači da do nje u toku dana dopire otprilike 7 do 8 sati sunčevih zraka. Povrće koje voli sunce mora imati dovoljno sunčeve svetlosti, mada postoji i povrće koje voli hladnije vreme. Za one koji tek počinju da se bave baštovanstvom, važno je da usvoje mnoge savete, kao i da otkriju razne trikove kako bi uživali u čitavom procesu. Čak je i iskusnim baštovanima neophodno da s vremena na vreme promene ustaljenu rutinu, i da primene neke nove ideje kako bi im ovaj proces uvek bio zanimljiv.

Nahranite zemljište

Povrće najbolje uspeva na zemljištu koje je dobro drenirano. Ravno zemljište je pogodnije za baštovanstvo, nego zemljište koje ima blagi nagib. Ravnije zemljište će biti u znatno manjem riziku od erozije, nego ono zemljište koje je pod nagibom. Testiranje će omogućiti da se vidi koliko hranljivih materija ima u zemljištu, a ukoliko je potrebno možete ga naknadno obogatiti. Glistenjak je đubrivo koje se koristi u tradicionalnom baštovanstvu, ali i u organskoj proizvodnji jer ima odlične osobine. 

Glistenjak je humus kalifornijskih glista, i on nema nikakav miris, a prednost je što sa njim ne možete preterati kao sa nekim drugim vrstama đubriva koje može naštetiti biljci ukoliko se stavi u velikoj količini. Sadrži visoku koncentraciju korisnih mikroba i bakterija, kao i mnoge hranljive materije koje su potrebne za pravilan razvoj biljke. Velika prednost je što glistenjak možete koristiti i u formi prihrane, i to folijarno a i zalivanjem. Paradajz, paprika, krompir, tikvice kao i patlidžan vole glistenjak i rod će im sa njim biti dobar.

Ostavite dovoljno prostora

Iskusni baštovani znaju da je određen razmak neophodan biljkama kako bi se one pravilno i zdravo razvijale. Optimalan razmak između biljaka omogućiće i dovoljan protok vazduha. Ali postoji još jedan razlog zbog kog je neophodno ostaviti dovoljan razmak između biljaka, a to je sprečavanje prenosa raznih bolesti koje napadaju biljke, kao i zato što to pomaže u procesu oprašivanja. Pored dobrog planiranja rasporeda sadnje i pravljenja razmaka između biljaka, potrebno je dobro isplanirati i sam pristup do bašte. Sadnja, zalivanje, đubrenje, ali i branje, sve ovo podrazumeva da postoji nesmetana mogućnost prilaza bašti, i to sa svih strana.

Seme ili rasad

Svaki početnik u baštovanstvu se sigurno našao pred dilemom da li da koristi seme i sam proizvede biljku, ili da sve to uradi uz pomoć rasade. Rasada je sigurno lakši način, ali samo ako je kvalitetna. Ona sa druge strane košta više nego seme, a seme je ubedljivo najjeftiniji način ako želite da sami uzgajate povrće. Krenite sa semenom povrća koje je lako za gajenje, kako biste se malo opustili i uvideli da je ovo ipak najbolje rešenje. Kao i za rasad, važi pravilo da seme uzimate samo od proverenih dobavljača, jer dobro i kvalitetno seme ima najveće šanse da proklija i kasnije da se formira u plodnu biljku.

Jedna biljka kraj druge kao način sadnje

Sadnja biljki jedne kraj druge podrazumeva spajanje komplementarnih biljaka kako bi se sprečili mnogi problemi u baštovanstvu. Ovo se naziva prateća sadnja, jer u njoj jedna biljka pruža drugoj veliku korist. Prateća biljka može odbijati štetočine, ali i privlačiti korisne insekte, poput pčela i leptira, i može podstaći rast druge biljke i poboljšati njen ukus. Ovakva vrsta sadnje poboljšava zemljište i često smanjuje potrebu da se koriste razni pesticidi. Takođe, prateća sadnja može pomoći da se oteraju pojedine životinje i štetočine, jer im neće prijati jak miris koje imaju pojedine biljke. 

Kombinacija nekog povrća i začinskog bilja može biti dobitna, jer začinsko bilje ima oštar miris. Više biljke mogu pružiti neophodan hlad manjim biljkama, i pomoći da se zemljište održi vlažnim. Da bi ovakav način sadnje bio plodonosan, najpre morate proveriti koje biljke su kompatibilne, jer možete iz neznanja posaditi nekompatibilne biljke jednu pored druge, i tako onemogućiti njihov rast i razvoj. Raspitajte se o navikama u rastu za svaku biljku koju želite u svojoj bašti, jer samo tako joj nećete naneti dodatni stres i omogućićete joj da ima dovoljno prostora za napredovanje.