Policistični jajnici (PCOS) i insulinska rezistencija često idu zajedno. Insulinska rezistencija (IR) se može smatrati jednim od metaboličkih poremećaja koji su prisutni kod žena sa PCOS-om.
Naime, kod žena koje imaju insulinsku rezistenciju ćelije ne reaguju efikasno na insulin, što dovodi do povećanja nivoa insulina u krvi. Ovaj višak insulina može stimulisati jajnike da proizvode više muških polnih hormona (androgena), što može dovesti do simptoma PCOS-a, kao što su pojačan rast dlaka, akne i problemi sa menstrualnim ciklusima.
Žene sa insulinskom rezistencijom često imaju nepravilne menstrualne cikluse ili anovulaciju (izostanak ovulacije). Ovo često otežava začeće, jer nedostatak ovulacije znači da žena ne može zatrudneti.
Iako žena sa IR može ostati u drugom stanju i bez terapije, to može biti teže nego kod žena koje nemaju ovaj poremećaj. Neke žene sa IR mogu ostati u drugom stanju samo uz pomoć medicinskih terapija i procedura. Međutim, za mnoge žene sa ovim stanjem, trudnoća se može dogoditi i spontano.
Da li se trudnoća može destiti spontano ili zahteva pomoć terapije, zavisi od sledećih faktora:
Stepen insulinske rezistencije: Težina IR može varirati od osobe do osobe. Blaži slučajevi mogu imati manji uticaj na plodnost, dok teži slučajevi mogu uzrokovati ozbiljnije poremećaje menstrualnog ciklusa i plodnost.
Pravilna ishrana i fizička aktivnost: Promene u ishrani i redovna fizička aktivnost mogu poboljšati osetljivost ćelija na insulin i pomoći u regulaciji menstrualnih ciklusa, čime se povećava šansa za prirodno začeće.
Gubitak telesne mase: Ako je gojaznost prisutna kod žene sa IR, gubitak telesne mase može značajno poboljšati plodnost i šanse za začeće.
Pravilna kontrola: Praćenje nivoa šećera u krvi i regulacija insulina može pomoći u poboljšanju plodnosti i povećanju šansi za trudnoću.
Šta može pomoći ženama sa insulinskom rezistencijom da zatrudne?
Pre svega, insulinska rezistencija se može lečiti i kontrolisati. To se obično postiže promenama u ishrani, fizičkom aktivnošću i, u nekim slučajevima, lekovima. Metformin je lek koji se često koristi za poboljšanje osetljivosti ćelija na insulin i regulaciju menstrualnih ciklusa.
Ako IR prati sindrom policističnih jajnika (PCOS), lečenje ovog stanja može poboljšati plodnost. Terapija može uključivati lekove za stimulaciju ovulacije, kao što su klomifen citrat ili gonadotropini. Gubljenje viška telesne mase može značajno poboljšati plodnost kod žena sa insulinskom rezistencijom, posebno ako su gojazne.
Važno je da žene sa IR budu pod stalnim nadzorom lekara kako bi se pratili nivoi šećera u krvi, regulisao insulin i obezbedila optimalna podrška reproduktivnom zdravlju.
Insulinska rezistencija u trudnoći
Insulinska rezistencija može povlačiti sa sobom određene rizike tokom trudnoće. Evo nekoliko mogućih komplikacija povezanih sa insulinskom rezistencijom u trudnoći:
Gestacijski dijabetes
Žene sa IR imaju povećan rizik od razvoja gestacijskog dijabetesa tokom trudnoće. Gestacijski dijabetes je privremeni oblik dijabetesa koji se razvija tokom trudnoće i može povećati rizik od komplikacija za majku i plod.
Hipertenzija i preeklampsija
IR može povećati rizik od visokog krvnog pritiska tokom trudnoće, što može dovesti do preeklampsije, ozbiljnog stanja koje može ugroziti zdravlje majke i ploda.
Velika težina bebe na rođenju
IR može doprineti većem rastu ploda (makrosomiji). Veći plod može povećati rizik od komplikacija tokom porođaja, uključujući potrebu za carskim rezom.
Problemi sa placentom
IR može povećati rizik od disfunkcije posteljice, što može dovesti do komplikacija u trudnoći.
Zdravlje bebe nakon porođaja
Novorođene bebe majki koje imaju IR mogu biti izložena riziku od neonatalne hipoglikemije (niski nivo šećera u krvi nakon rođenja) i drugih komplikacija.
Rizici nakon porođaja
Nakon porođaja, žene sa IR i gestacijskim dijabetesom često ostaju podložne razvoju dijabetesa tipa 2, pa se ovo stanje pažljivo prati.
Mnoge od ovih komplikacija mogu se kontrolisati ili smanjiti uz pravilnu terapiju i praćenje. Ženama sa IR obično se preporučuje redovno praćenje nivoa šećera u krvi tokom trudnoće, posebno ako razviju gestacijski dijabetes. Lekar će preporučiti odgovarajuće mere kako bi se smanjio rizik od komplikacija i obezbedila sigurna i zdrava trudnoća.
Kako se otkriva insulinska rezistencija?
Na IR se najčešće posumnja kada se primete određeni simptomi ili kada postoje faktori rizika kao što je porodična istorija dijabetesa, gojaznosti, hipertenzije.
Tako, na primer, žene koje imaju nepravilne menstruacije ili duge periode bez menstruacije mogu izazvati sumnju na insulinsku rezistenciju, posebno ako su prisutni drugi simptomi PCOS-a.
Osobe sa viškom telesne težine ili gojaznošću često su podložnije insulinskoj rezistenciji.
Ako rutinski testovi krvi pokazuju povišene nivoe šećera, posebno nakon obroka, to može biti razlog za sumnju na insulinsku rezistenciju.
Dijagnoza IR
Insulinska rezistencija obično se otkriva putem laboratorijskih testova i procene simptoma. Ovo su metode koje doktori najčešće koriste u dijagnozi insulinske rezistencije.
Testiranje nivoa šećera u krvi: Jedan od osnovnih testova je merenje nivoa šećera u krvi. Povišeni nivoi glukoze (šećera) u krvi, posebno nakon obroka, mogu ukazivati na IR.
Testiranje glikoziliranog hemoglobina (HbA1c): Ovaj test pruža informacije o prosečnom nivou šećera u krvi tokom poslednja 2-3 meseca. Povišene vrednosti HbA1c mogu ukazivati na IR.
Testiranje insulina: Merenje nivoa insulina u krvi može pružiti direktnu informaciju o insulinskoj rezistenciji. Ako su nivoi insulina povišeni, to može ukazivati na ovaj poremećaj.
Testovi tolerancije na glukozu: Ovi testovi, poznati kao OGTT (oralna glukoza tolerancija) uključuju konzumiranje glukoze i praćenje nivoa šećera u krvi tokom određenog vremenskog perioda. To može pomoći u dijagnostikovanju IR i gestacijskog dijabetesa tokom trudnoće.
Procena simptoma: Lekar će takođe razgovarati s vama o simptomima koje proživljavate, uključujući promene u telesnoj težini, nepravilne menstrualne cikluse, akne, pojačan rast dlaka i druge znakove koji su česti kod IR.
Dijagnoza insulinske rezistencije često zahteva kombinaciju laboratorijskih testova i kliničke procene. Lekar će uzeti u obzir vašu medicinsku istoriju, simptome i rezultate testova kako bi postavio dijagnozu.
U slučaju IR, važno je započeti odgovarajući tretman kako bi se kontrolisali i smanjili rizici povezani sa ovim stanjem. Ako planirate trudnoću i imate IR, konsultujte se sa lekarom ili endokrinologom kako biste razgovarali o najboljim strategijama za upravljanje ovim stanjem i kako biste povećali svoje šanse za zdravu trudnoću.
Leave A Comment