Građevinska industrija u Srbiji je u poslednjoj deceniji doživela pravi procvat. Grade se brojne kule u glavnom gradu, a svaka nova je sve viša i velelepnija od prethodne. Pored nebodera, potraga za stambenim kvadratima ne jenjava, te su brojna gradilišta stambenih blokova. Kao da se iskorištava svaki pedalj površine za gradnju novih poslovnih i stambenih objekata.

Međutim, postoji mali problem. U Srbiji građevinskih radnika više nema ni za lek. Poslednjih godina smerove armirač, tesar, zidar, vodoinstalater u srednjim školama đaci ne upisuju. Roditelji u želji da obezbede potomstvu što lakši život decu usmeravaju da upisuju četvorogodišnje srednje škole i fakultete. To jeste lepa ideja, ali činjenica je da svi učenici nemaju ambicije o visokom obrazovanju. Izvestan procenat učenika upisuje i zanate, a činjenica da su građevinski zanati odlično plaćeni, a radno mesto obezbeđeno, itekako je značajna.

Srednje građevinske škole u Beogradu kontaktiraju brojni investitori, tražeći radnike među budućim maturantima. Zašto? Svršeni srednjoškolci su obrazovan i sposoban kadar, koji je stekao sva potrebna teorijska i praktična znanja. Međutim, odgovor koji primaju je nepovoljan, jer učenika nema.

Primera radi, poslednji vodoinstalater maturirao je 2017. godine. Trenutno na tržištu rada postoji potražnja za 26 tesara, a za ovaj zanat 2020. godine iškolovala su se svega tri učenika. Smerove kamenorezac i staklorezac učenici u prestonici ne upisuju poslednjih deset godina, a potražnja takođe postoji. Još je kritičnija situacija sa armiračima i zidarima.

Ipak, mogućnosti da se dođe do iskustva i znanja potrebnog za obavljanje ovih poslova ima. U Srbiji su brojni učenici završili zanate i srednje škole, nakon kojih nisu u mogućnosti da pronađu radno mesto. Ko hoće da radi, posla ima, a i plata je zavidna. Potrebno je samo da se završi prekvalifikacija ili obuka za armirača, tesara ili bilo koji drugi zanat.

Armirač

Armirač betonirac je zanatlija koji se bavi ugradnjom šipki od armiranog gvožđa u beton. Sam beton je izuzetno jak i izdržljiv građevinski materijal, ali armiranje mu daje na elastičnosti i dodatnoj otpornosti. Armiranje se koristi pri izradi raznih betonskih konstrukcija, kao što su temelji, balkoni, stubovi, stepenice i mnogi drugi. Obuka za armirača će polaznicima obezbediti sva potrebna znanja, kako bi savesno obavljali ovaj zahtevni posao.

Budući armirači će naučiti sve o betonskim elementima i konstrukcijama, zidovima, stubovima, temeljima. Naučiće da prepoznaju način na koji se implementiraju armirane šipke, sve o vrstama betona i njihovoj upotrebnoj vrednosti. Obzirom da armirač deo posla obavlja napolju, na otvorenom, a deo u pogonu gde se izlivaju armature, obuka za armirača obezbeđuje i praktično upoznavanje sa oba radna mesta. Obuka za armirača uči polaznike o organizaciji pogona za armiranje i izlivanju armaturnog gvožđa, baš kao i o samom polaganju istog u beton, nakon čega sledi zalivanje, odnosno zatvaranje konstrukcije.

Kako bi savesno i uspešno obavljali posao betonirca armirača zainteresovani za ovo zanimanje moraju da budu u dobroj fizičkoj kondiciji i formi, spremni za rad na otvorenom u raznim vremenskim uslovima. Posao nije lak, ali plata je srazmerna težini posla. Plata armirača nadvisuje platu direktora srednje škole, a mogućnosti za zaposlenje u zemlji i inostranstvu su brojne. Na radno mesto se ne čeka ni dana.

Zidar

Obuka za armirača je samo jedna od mogućnosti za brzo zaposlenje, obzirom da su deficitarni radnici svih građevinskih profila. Jedan od njih je svakako i zidar fasader. Zidari su jedno od najtraženijih zanimanja, a građevinska industrija počiva na njihovom radu. Svako gradilište, sve što se zida, renovira, popravlja, nadograđuje, sve što je izgrađeno ili će tek da bude – sazidali su zidari.

Posao zidara nije puko ređanje cigle i maltera. Istina, oni zidaju malterišući cigle, prirodni ili veštački kamen, ali moraju poznavati i hidroizolaciju, a blisko sarađuju i sa armiračima, vodoinstalaterima i električarima. Zidari moraju da razumeju projektnu dokumentaciju objekta koji će da grade, kako bi mogli da isplaniraju svoj budući posao.

Zidari koji imaju sva potrebna teorijska i praktična znanja iz domena ove struke, uvek su traženi, jer su jednako potrebni u visokogradnji, kao i u gradnji ili renoviranju stambenih kuća, institucija, spomenika kulture itd. Pri zapošljavanju uvek prednost imaju diplomirani zidari u odnosu na samouke.

Tesar

Tesari su bitna karika u izgradnji svakog građevinskog objekta i jedan su od zanata u izumiranju, baš kao i zidari i armirači. Tesari se bave obradom drveta, izrađuju skele, oplate i razne građevinske elemente od drveta. Kod stambenih objekata i nebodera posao tesara se najčešće svodi na krovne konstrukcije, ali jednako su potrebni pri izgradnji mostova, puteva, brodova i drugih građevinskih konstrukcija.

Tesari moraju podjednako dobro da poznaju tehničku dokumentaciju i nacrtne planove, kao i vrste materijala od kojih prave delove konstrukcija, koje zatim sklapaju u celinu. Pri obavljanju posla služe se raznim materijalima, od kojih je primarni drvo, ali tu su i gvožđe, plastika, staklo. Oprema za rad su im razne bušilice, testere, glodalice, rende, ubodne testere i slične mašine za obradu drveta.

Tesari su podjednako potrebni gradilištima, kao i zidari i armirači, a prekvalifikacijom za ovaj obrazovni profil otvara se i mogućnost samozaposlenja.