Emocionalna inteligencija je pojam koji se prvi put u psihologiji pojavio pedesetih godina prošlog veka, a devedesetih godina su ga prvi put u naučnim radovima upotrebili Piter Salovej i Džon D. Mejer. Oni su razvili modele za njenu procenu.
Prema definiciji emocionalna inteligencija je sposobnost praćenja i razlikovanja sopstvenih i tuđih osećanja i emocija i korišćenja tih informacija kao vodiča za mišljenje i ponašanje. Ona nam pomaže u svakodnevnom odnosu sa drugim ljudima kao i u kanalisanju naših osećanja.
Da li su EQ i IQ isto?
Emocionalna i racionalna inteligencija nisu ista stvar i ne treba ih mešati. Verovatno ste videli mnogo primera u stvarnom životu, ali i u književnosti ili nauci gde je jedna osoba natprosečno inteligentna – gotovo genijalna, ali nema razvijenu sposobnost prepoznavanja svojih i tuđih osećanja i ne snalazi se u društvu. To što su ove osobe izuzetno uspešne u akademskom smislu, ne znači da će biti uspešni u poslu i u odnosu sa drugim ljudima. Smatra se da ove osobe, uprkos svojoj genijalnosti, nemaju razvijenu emocionalnu inteligenciju.
Od čega se sastoji emocionalna inteligencija?
Prema psihologu Danijelu Goldmanu emocionalna inteligencija se sastoji od 5 aspekata: samosvesti, samoregulacije, socijalnih veština, empatije i motivacije. Samosvest je naša sposobnost da razumemo i prepoznamo sopstvene emocije. Upravljanje sopstvenim emocijama je samoregulacija. Upravljanje emocijama se često meša sa njihovim potiskivanjem, što opet nije zdravo. Samoregulacija znači ispoljavanje emocija na pravi način. Ovo nam pomaže da upravljamo stresom sa kojim se svakodnevno suočavamo.
Socijalne veštine podrazumevaju sposobnost aktivnog slušanja, mogućnost komunikacije – verbalne i neverbalne. Empatija je možda najvažnija jer nam ona omogućava da razumemo kako se osećaju drugi i da sagledamo situaciju iz njihove perspektive. Motivacija označava potrebu za ispunjenje ciljeva – ne nužno materijalnih.
Osobine emocionalno inteligentne osobe
Osobe koje imaju razvijenu emocionalnu inteligenciju su u stanju da prihvate odgovornost i kritiku. One mogu da prepoznaju i podele svoja osećanja sa drugima. Imaju dobru veštinu slušanja, spremne su na kompromis i prihvatanje zajedničkih rešenja. Ove osobe imaju razvijenu empatiju i nisu sklone osuđivanju drugih.
Kako se ponaša osoba koja nema razvijenu emocionalnu inteligenciju?
Osobe koje nemaju razvijenu emocionalnu inteligenciju se mogu lako prepoznati. To su osobe koje često ulaze u rasprave i nemaju razumevanja za osobu sa kojom su u kontaktu. Oni ne mogu da prepoznaju njena osećanja i često smatraju da su drugi ljudi preosetljivi. Bilo kakvo ispoljavanje osećanja kod njih izaziva nelagodu.
Ove osobe ne žele da saslušanju tuđe mišljenje i smatraju da su uvek u pravu i čvrsto brane svoje stavove – čak i kada su pogrešni. Najčešće krive druge za svoje greške i uvek pronalaze opravdanje za svoje postupke. Ne snalaze se sa jakim osećanjima i često ih guše u sebi što kasnije dovodi do snažnih izliva osećanja koje ne mogu da kontrolišu. Zbog svega ovoga, osobe koje nemaju emocionalnu inteligenciju teško zadržavaju prijateljstva i imaju ozbiljne probleme u partnerskim odnosima jer nemaju sposobnost komunikacije.
Da li emocionalna inteligencija može da se nauči?
Emocionalna inteligencija se uči još od detinjstva. Dete prvo uči da prepozna osećanja kao što su sreća, tuga, ljutnja i često ne zna da se nosi sa njima, pa su roditelji ti koji treba detetu da pomognu da nauči da prepozna i razume svoja osećanja. Dobra vest je da se EQ može razviti i u odraslom dobu. To podrazumeva mnogo „rada na sebi“ kroz posete psihologu, čitanje i svakodnevno vežbanje novostečenih veština u odnosu sa drugim ljudima.
Leave A Comment