Iako mnogi povezuju pojavu stomačnih virusa sa letom i toplijim vremenom, oni ipak ne biraju godišnje doba. Naprotiv, vrlo su prisutni tokom cele godine, naročito u kolektivima gde borave deca kao što su vrtići i škole. Neki ljudi su im skloni više, neki manje, a činjenica je da od zdravlja naših creva i digestivnog sistema uopšte zavisi i ceo imunitet odnosno organizam. Najbolje je da ih preveniramo i da svoja creva stalno čuvamo unošenjem određenih namirnica koje poboljšavaju njihovu floru. No ako ipak dođe do stomačnih tegoba, evo šta treba znati.
Šta su stomačni virusi i šta ih prouzrokuje
To su virusi koji izazivaju gastroenteritis i spadaju u jednu od najčešćih infekcija koje čovek ima tokom života. U periodima kada je imunitet na posebnom udaru, a to se dešava zimi, oni su veoma česti, ne moraju biti previše ozbiljni, ali dešava se i da mogu biti prilično neprijatni. Stomačni virus se prenosi preko hrane, zatim vode i kapljično, u kontaktu sa drugim osobama. Izazivaju popriličnu nelagodu, oboleli mogu dehidrirati i osećati opštu slabost.
Najpoznatiji virusi, na koje se i najčešće rade testovi, jesu rotavirus i norovirus. Oni napadaju probavni sistem, posebno creva i želudac. Postoje još neke vrste – astro i adeno virusi, koji su ređi, ali kod dece mogu izazvati i teže oblike gastroenteritisa, naročito kod onih sa već oslabljenim imunitetom. Još jedni od ređih jesu enterični koronavirusi, mada oni ćešće imaju respiratorne manifestacije, kao kovid 10.
Najčešći su noro i rota virus
Ove dve vrste virusa imaju svaki svoju ciljnu “grupu” – noro češće napada odrasle, dok je rota češći kod male dece. Oba virusa su jako zarazna, dovode do epidemija gde ima većih grupa ljudi. Rotavirus je posebno opasan kod beba, jer u jako kratkom roku izaziva dehidrataciju. Zato je s vremenom razvijena vakcina koja se u mnogim zemljama daje kao prevencija.
Simptomi
Simptomi se mogu razlikovati u odnosu na uzrast, vrstu i još neke karakteristike, ali većina se manifestuje kroz dijareju, koja se može javiti više puta u toku dana, kada u stolici može a bude sluzi i krvi. Povraćanje je takođe čest simptom, uz koji po pravilu ide mučnina i posebno je nezgodno jer dovodi do dehidratacije. Oba ta simptoma mogu biti praćena umerenim do jakim bolovima u stomaku i grčevim, a neretko se svemu tome pridružuje temperatura koja “lomi”. Kada se neki od ovih simptoma udruže, javlja se opšta slabost, pa oboleli mora da se odmara i leži i nekoliko dana. Prosek je jedan do tri dana, osim ako se infekcija ne produži ili nastavi iz pridruženih razloga.
Kako sprečiti
Higijena i zdrava ishrana su jedini recept da pokušamo da se zaštitimo od stomačnih virusa. Naravno, i da izbegavamo da smo u kontaktu sa zaraženim osobama, te boravimo u prostorijama u kojima nema mnogo gužve kad god možemo, te da redovno provetravamo prostorije ako je gužva neminovna. Dakle, temeljno prati ruke kad god imamo priliku, naročito nakon upotrebe toaleta. Zatim, spremanje hrane na adekvatan način – isto tako temeljno prati voće i povrće, meso dobro kuvati i slično. Držati fizičku distancu sa zaraženim osobama, i eventualno nošenje maske. Najmlađi se mogu zaštititi vakcinacijom, što se preporučuje kada je rotavirus u pitanju.
A kako lečiti
Da bismo se izborili sa stomačnim virusima, neophodno je da se rehidriramo, i to najbolje običnom vodom, čajevima, ili pak specijalnim rehidratacionim preparatima (sa elektrolitima, koji pomažu da se uspostavi ravnoteža između tečnosti i minerala u telu). Takođe, obavezno je uključivanje terapije probioticima, i lekovima protiv povraćanja. Za oporavak je potrebno puno odmora i blaga ishrana (supe, čorbe, pirinač, dvopek, banane, crna čokolada). Sve masno, teško i začinjeno od hrane se strogo izbegava.
Ukoliko se javila i temperatura, potrebno je uzimati i određene antipiretike, najbolje na bazi paracetamola. Oni pomažu i kod uklanjanja bola u stomaku. Ukoliko ne dođe do poboljšanja zdravstvenog stanja, ili se pak simptomi pogoršaju, neophodno je zatražiti medicinsku pomoć i uraditi dodatne analize, odnosno uključiti intravensku rehidraciju, a u posebno težim slučajevima ili kada su deca u pitanju i hospitalizaciju.
Iako mogu doneti ozbiljne probleme, ovi virusi su česti i zato obično ne izazivaju teške simptome. Ukoliko se pacijenti pridržavaju uputstva za prevenciju svih virusa, pa i ovih, uz zdrave životne navike, oporavak će biti brži ukoliko se infekcija uopšte desi. Oni sa jačim imunitetom će manje biti podložni njima, te se opet vraćamo na osnovu – stalno jačanje imuniteta, koje treba da nam svima bude prioritet, makar u onim periodima kada su virusi baš svuda oko nas.
Leave A Comment