Vodič za roditelje mališana: Kako preživeti sezonu virusa što bezbolnije?

Jačanje imuniteta kod dece je ključni faktor kako bi se prošlo kroz sezonu virusa sa što manje slinavih nosića, neprospavanih noći, ali i izostanaka iz vrtića i sa posla.

Mala deca su posebno podložna raznim bolestima, naročito u prvim godinama života kada njihov imuni sistem još uvek sazreva. 

Vrtići, igraonice i druga mesta gde se deca okupljaju često postaju leglo infekcija, jer su deca u bliskom kontaktu, dele igračke i provode puno vremena zajedno. Virusi i bakterije lako se prenose kašljanjem, kijanjem, dodirom kontaminiranih površina, ali i kroz blizak kontakt među decom. 

Zbog toga su prehlade, respiratorne infekcije, gastrointestinalni problemi i druge bolesti česte među decom u kolektivima, posebno onima koja još nisu izgradila dovoljno snažan imunitet. Mi smo za vas pripremili nekoliko saveta za jačanje imuniteta kod dece.

Raznovrsna ishrana za jačanje imuniteta kod dece

Pravilna ishrana je osnova za jačanje imuniteta kod dece, jer hrana obezbeđuje nutrijente potrebne za proizvodnju imunih ćelija i antitela. Nutrijenti kao što su vitamin C, vitamin D, cink i omega-3 masne kiseline igraju ključnu ulogu u imunitetu:

• Vitamin C stimuliše proizvodnju belih krvnih zrnaca koja se bore protiv infekcija. Nalazi se u voću poput narandži, jagoda i kivija.
• Vitamin D je važan za pravilno funkcionisanje imunih ćelija, a deca ga mogu dobiti iz ribe, mlečnih proizvoda i sunčeve svetlosti.
• Cink je ključan za sazrevanje imunih ćelija i brže zarastanje rana, a može se naći u mesu, semenkama i orasima.
• Omega-3 masne kiseline su prisutne u masnoj ribi i orasima, i smanjuju upalne procese u telu i pomažu imunološkom sistemu da bolje reaguje na infekcije.

Kombinacija ovih nutrijenata iz raznovrsne ishrane podržava optimalno funkcionisanje imunološkog sistema, štiteći dete od čestih prehlada i drugih infekcija.

Redovna fizička aktivnost

Fizička aktivnost ne samo da jača mišiće i kosti, već ima i značajan uticaj na imuni sistem. Kada se deca kreću, poboljšava se cirkulacija, što omogućava brži transport belih krvnih zrnaca kroz telo. To pomaže imunološkim ćelijama da efikasnije prepoznaju i uništavaju patogene. Pored toga, redovna fizička aktivnost pomaže u smanjenju upala i regulisanju nivoa stresa, koji može negativno uticati na imunitet. Deca koja su fizički aktivna imaju bolju otpornost na respiratorne i druge infekcije.

Roditelji često greše kada decu ne izvode napolje tokom hladnog vremena. Ali, hladnoća sama po sebi ne izaziva prehladu, već virusi. Štaviše, boravak na svežem vazduhu može pomoći deci da izgrade bolji imunitet, budu aktivna i smanje izloženost virusima koji se lakše šire u zatvorenim, prenatrpanim prostorima. Ključ je u pravilnom oblačenju i kontrolisanom vremenu provedenom napolju, a ne u izbegavanju hladnoće.

Dovoljno sna

San je vitalan za zdrav imuni sistem jer se tokom sna telo regeneriše i obnavlja. Nedostatak sna može ozbiljno oslabiti imunitet, jer smanjuje proizvodnju citokina – proteina koji igraju ključnu ulogu u borbi protiv infekcija i upala. Deca koja ne spavaju dovoljno često postaju podložnija bolestima poput prehlade i gripa. Osiguravanje dovoljne količine sna pomaže organizmu da se oporavi od svakodnevnog stresa i da bude spreman za borbu protiv virusa i bakterija.

Deca predškolskog uzrasta bi trebala da spavaju od 10 do 12 sati svake noći, dok školska deca treba da imaju od 9 do 11 sati sna.

Hidratacija

Voda je ključna za sve vitalne funkcije organizma, uključujući i funkcije imunog sistema. Adekvatan unos tečnosti pomaže u održavanju zdrave sluzokože u nosu, grlu i plućima, što predstavlja prvu liniju odbrane protiv mikroorganizama. Dobra hidratacija omogućava pravilnu cirkulaciju krvi, što pomaže imunim ćelijama da brže dođu do mesta gde su potrebne. Deca koja piju dovoljno vode imaju jaču sposobnost da se odupru infekcijama, jer njihovo telo može efikasnije eliminisati toksine i patogene.

Smanjenje stresa

Stres može imati veliki uticaj na imuni sistem dece. Hronični stres, čak i kod mališana, može izazvati povećano lučenje kortizola, hormona koji u velikim količinama suzbija imuni odgovor tela. Dugotrajna izloženost stresu slabi sposobnost organizma da se bori protiv infekcija, zbog čega su deca koja su pod stresom sklonija čestim bolestima. Pružanjem sigurnog, podržavajućeg okruženja i podsticanjem aktivnosti koje im pomažu da se opuste (igra, kreativne aktivnosti, slobodno vreme), možete značajno smanjiti stres i samim tim ojačati njihov imunitet.

Dobar higijenski režim

Higijenske navike kao što su redovno pranje ruku, pokrivanje usta prilikom kašljanja ili kijanja i izbegavanje deljenja ličnih predmeta igraju ključnu ulogu u sprečavanju širenja virusa i bakterija. Čak i jednostavna praksa redovnog pranja ruku sapunom može značajno smanjiti rizik od infekcija, jer uklanja mikroorganizme sa kože pre nego što dođu u kontakt s telom. Deca koja nauče dobre higijenske navike od malih nogu imaju bolju šansu da izbegnu česte bolesti u kolektivima.

Dakle, odvojte vreme da naučite dete higijenskim navikama, a zatim budite dosledni i strpljivi dok niste sigurni da je dete usvojilo pravila higijene. 

Probiotici

Zdravlje creva je direktno povezano sa imunitetom. Probiotici su „dobre“ bakterije koje žive u crevima i pomažu u održavanju zdrave crevne flore. Kada je ravnoteža bakterija u crevima narušena, to može oslabiti imuni sistem, jer se 70% imunih ćelija nalazi upravo u crevima. Probiotici pomažu u jačanju ove linije odbrane, pomažući telu da se brže izbori sa patogenima. Jogurt, kefir i drugi fermentisani proizvodi bogati su probioticima, a redovna konzumacija ovih namirnica može doprineti boljoj otpornosti na bolesti.

Svaki od ovih koraka doprinosi jačanju imuniteta kod dece na različite načine, ali zajedno stvaraju sinergiju koja omogućava telu da se efikasno bori protiv infekcija i obezbedi dugoročno zdravlje.