Za pravilan rast i razvoj biljaka neophodan je adekvatan odabir zemljišnog supstrata odnosno zemlje sa balansiranim hranljivim materijala, regulisanom pH vrednošću i vazdušnom provodljivošću zemljišta. Na tržištu postoje brojne varijante odnosno smeše kombinovanih zemljišnih supstrata koji su prilagođeni biljnim rasadima, voćnim i povrtnim vrstama. Hranljiva svojstva supstrata značajno utiču na ukorenjavanje biljaka. Svaki odabrani supstrat poseduje razlike prema nameni biljnih vrsta sa osnovnim osobinama koje sprečavaju razvoj patogena, insekata i korovskog bilja. U daljem tekstu biće opisane karakteristike zemljišnog supstrata sa optimalnim sadržajnim vrednostima za kvalitet prinosa.
Karakteristični sadržaj zemljišnog supstrata i zemlje za cveće
Važnost kvalitetnog supstrata ogleda se kroz produktivnost biljnih vrsta ali i bujnost cvetnica. Kvalitet zemljišnog supstrata i zemlje za cveće, opisan je zadržavanjem dovoljno količine vlage ali i vodopropusnosti kroz koju zemljište diše. Postoje dostupni supstrati poput kiselog treseta, glistenjaka, smeše supstrata i zemlje za cveće. Svaki od navedenih proizvoda možete poručiti on line putem sajta- Supstrati Maki.
Biljke pravilno napreduju ukoliko su hranljive vrednosti ravnomerno raspoređene. Kvalitetna zemlja za cveće sa zemljišnim supstratom za povrtne vrste nema negativnih fizičkih pojava poput nekroze listova. Sadržajni sastav supstrata je obično napred pripremljen i dezinfikovan sa sadržajem većeg udela organske materije. Najbolji kvalitet prinosa i bujnost cvetnica ostvaren je upotrebom mešavine zeolita.
Zastupljena upotreba kvalitetnog glistenjaka poboljšava strukturu zemljišta
Glistenjak predstavlja najkvalitetniji organski zemljišni supstrat, koji se pored upotrebe u povrtarstvu, može koristiti kao dodatak zemlji za cveće. Proces nastanka glistenjaka vezan je za razgradnju organskih materija uz pomoć kalifornijskih glista odnosno prirodnih razlagača. Organska materija pogodna za glistenjak predstavlja mešavinu ostataka hrane, lišća, voća ili povrća.
Stalnom upotrebom glistenjaka, postepeno dolazi do poboljšanja zemljišne strukture, pri čemu biljka nema negativnih indikacija na dugotrajnu upotrebu. Kiselost glistenjaka je potpuno neutralna što ga čini pogodnim sa kombinacijom zemlje za cveće. Sadržajni odnos korisnih mikroelemenata, makroelemenata, mikroba i hormona rasta je znatno većeg udela u odnosu na humus.
Primena treseta za proizvodnju biljaka u saksijama
Osnovna odlika treseta kao veoma pogodnog zemljišnog supstrata, odnosi se na stepen mineralizacije, pružanje dobre zemljišne poroznosti i vazdušne prohodnosti. Treset je pronašao primenu kao značajan ekološki supstrat za sadnju semena u saksijama. U prirodi postoje brojne varijacije treseta, pri čemu proces stvaranja sa formiranom strukturom, zavisi od tipa staništa.
Pored upotrebe treseta savetuje se primena drugih organskih supstrata, koji će obezbediti dugotrajniju vlažnost zemljišta, naročito saksija. Obezbedite biljaka dovoljno aeracije koja pospešuje cirkulaciju kiseonika i slobodan prodor viška tečnosti. Kokosova kora sa dodatkom usitnjenog borovog drveta primenljiva je bašte i kućno bilje u saksijama, kao i za bašte kafića.
Kombinovanje različitih supstanci zemljišnog supstrata
Tokom proizvodnje smeše odnosno različitog odnosa zemljišnog supstrata, najčešće se koristi treset, pesak ili perlit. Osnovno svojstvo svake smeše nastalog supstrata, ogleda se u vodopropusnosti i adekvatnoj aeraciji. Zavisno od neophodnih potreba biljaka, vrši se kombinacija prirodnih supstrata poput gline ili perlita.
Glina poboljšava biološke osobine zemljišta i sprečava razvoj patogena koje dalje onemogućavaju normalan rast i razvoj biljaka. Najčešće se upotrebljavaju organski supstrati bez dodataka neorganskih mešavina koje mogu dovesti do prezasićenja biljnog korena i smanjene inhibicije hranljivih materija.
Leave A Comment