Ima stvari koje se vekovima unazad koriste, a niko i ne zna i ne razmišlja baš mnogo o tome kada su zapravo nastale i ko ih je prvi put koristio. Jednostavno, sve to što nam je na raspolaganju uzimamo zdravo za gotovo.
Mnogi električni alati koji su danas dostupni i obilato se koriste, imaju svoje ekvivalente u istoriji, daljoj ili bližoj. Jedan od takvih alata su i bušilice.
Još u kameno doba su prvobitni ljudi imali alatke, koje su koristili za izvođenje određenih radova. Naravno, nisu to bili alati ni približno slični ili isti kao oni, koje mi danas poznajemo, ali ih ipak pojedini istraživači smatraju prvobitnim, budući da su se vremenom razvijali i u skladu sa aktuelnim otkrićima, dobijali na značaju.
Početak korišćenja bušilica
Krajem 19 – og veka je zabeležena prva primena električnog osvetljenja. Zvanično je za patentiranje električne sijalice zaslužan Tomas Edison. Njegov patent pod rednim brojem 223898 je zvanično prihvaćen 27. januara 1880. godine.
Električni alat je zvanično prvi put korišćen 1895. godine. Bile su to upravo bušilice.
U to vreme je jedna firma u Nemačkoj imala potrebu da u nekom materijalu bude izbušeno više rupa. Budući da nije postojao adekvatan alat, očekivalo se da to zaposleni urade ručno.
Međutim, bila su tu i dvojica inženjera. I kao ljudi od struke, zapitali su se da li postoji način da to učine, ali ne ručno. Da budu i produktivniji i da posao obave kvalitetnije. Budući da su imali „glavu“ u radionici i motor, došli su jednostavnu ideju. Na „glavu“ su montirali burgije, koje bi inače koristili za ručno bušenje rupa, a onda su je jednostavno montirali na vratilo motora.
Zahvaljujući tom otkriću su uspeli da u znatno kraćem roku i bez preteranog maltretiranja izbuše veći broj rupa. Upravo taj izum se smatra pretečom današnjih bušilica.
Tehničke karakteristike prvobitne električne bušilice
Emil Fein je bio jedan od sinova osnivača te nemačke fabrike, koji i jeste shvatio da konkretni izum ima potencijal. Tako je došao na ideju da počne da proizvodi i električne bušilice.
Prvobitna bušilica je bila teška sedam i po kilograma. Maksimalan prečnik bušenja je bio 4 milimetra, kada je u pitanju čelik, a koristila je napajanje od 110 V napona jednosmerne struje. Snaga te prvobitne bušilice bila je 50 W. Korišćen je prilično slab, ali izuzetno masivan motor, koji je pokretala jednosmerna struja. Međutim, budući da je težina operatera, odnosno osobe koja je koristila te prvobitne bušilice igrala značajnu ulogu, vrlo je bilo važno da je on drži sa obe ruke, ali i da poveća pritisak na konkretni materijal i to tako što bi se oslanjao na njen zadnji deo.
Iako to sada deluje vrlo nezgodno, posmatrano sa aspekta bušilica koje se danas mogu naći u ponudi, činjenica je da su ljudi bili u to vreme fascinirani idejom da je tako nešto uopšte moguće.
Međutim, razvoj bušilice je zapravo tek počeo. U narednih nekoliko decenija došlo se do mnogih novih otkrića, koja su doprinela izgledu bušilica koje danas poznajemo. Naravno da su se ljudi vremenom trudili da poboljšaju njihove karakteristike, pa zato danas na tržištu postoje brojne bušilice koje imaju različite mogućnosti i koje se mogu koristiti za bušenje rupa u različitim materijalima.
Leave A Comment